Meni je dijagnosticiran ovaj poremećaj, a nemam ni blizu simptome ovima, ustvari imam strah od gutanja, psihogenu disfgaiju, ali sam već donekle naučio “smotano gutati” i sporije jesti, a za svu hranu imam “svoj” način jedenja tako da sam već navikao na to i nemam ni fizičke ni psihičke posljedice kao plod toga u nekoj izražajnijoj mjeri. U odjeljenju za mentalno zdravlje mi kažu da je sada to stvar navike, a ne psihopatologije. Ova dijagnoza je kažu manje-više samo fiktivna i imam terapiju xanax 0.25 2X1, više kao preventiva nekih posljedica i ponekad odem kod psihologa na kognitivno-bihevioralni razgovor. Kakvo je vase viđenje situacije i kakve su šanse da u što skorije vrijeme normalno jedem bez dugotrajnjih obroka i malih zalogaja i dugih žvakanja do nivoa skoro pa kaše, radi čega teško jedem “žilave” stvari, npr. janjetinu s ražnja?

Poštovani Adnane,  ovisi o tome koliko ste Vi spremni dalje se suočavati i raditi na tome da poboljšate svoje funkcioniranje (u ovom se slučaju to odnosi na probleme s hranom).  Poboljšanje je moguće, no potrebno je da i dalje postupno radite na tome. Kog-bih terapija je korisna u Vašem slučaju.  Srdačan pozdrav!